Prepricana Lektira Razgovor Uz Oganj

Prepricana Lektira Razgovor Uz Oganj

Prepricana Lektira Razgovor Uz Oganj

Razgovor uz oganj je kratki roman srpskog pisca Mihaila Gazivode, objavljen 1956. godine. To je delo koje nas podseća na važnost ljudskosti, pravde i dobrote u svetu koji je pun zla i nevolja. To je delo koje nas uči da se ne predajemo pred iskušenjima i da verujemo u bolju budućnost. To je delo koje nas inspiriše da budemo bolji ljudi.

Kratak sadržaj

Lektira Razgovor uz oganj počinje prikazom seoske idile u hladnoj zimskoj noći, slikom ukućana okupljenih oko ognja i starca koji polagano kroz razgovor provodi ljude kroz svoj život. Starac se zove Jovan, a njegova priča je priča o stradanju srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, o njegovom učešću u povlačenju preko Albanije, o zarobljeništvu u Bugarskoj, o povratku u oslobođenu Srbiju i o teškom posleratnom životu. Jovan je bio mlad seljak koji je sa svojom suprugom Milicom i sinom Savom živeo skromno i srećno na svom imanju. Kada je izbio rat, on je morao da se odazove mobilizaciji i ostavi svoju porodicu. Na rastanku mu je Milica rekla da će ga čekati dok se ne vrati, a Sava mu je dao svoju drvenu igračku konjića kao amajliju.

Download: https://miimms.com/2w3bT1

Jovan je prošao kroz mnoge strahote rata, gledao kako ginu njegovi drugovi, kako neprijatelj uništava njegovu zemlju, kako narod pati od gladi, bolesti i hladnoće. On je bio jedan od retkih koji su preživeli povlačenje preko Albanije, ali je zarobljen na granici sa Grčkom. U bugarskom zarobljeničkom logoru proveo je tri godine, trpeći neizmerna mučenja i poniženja. Jedino što mu je davalo snagu da izdrži bila je misao na svoju porodicu i na konjića koji mu je služio kao simbol nade. Kada se rat završio, Jovan je bio oslobođen i vratio se u Srbiju. Međutim, njegova radost nije bila potpuna, jer je saznao da su mu Milica i Sava poginuli u jednom od bugarskih napada na njegovo selo. Njegovo imanje je bilo spaljeno i opustošeno, a on nije imao nikoga svog na svetu.

Jovan se nije predavao očaju, već je nastavio da živi i radi kao čestit i pošten čovek. Pomagao je drugima koliko je mogao, a posebno se brinuo o siročićima koji su ostali bez roditelja u ratu. On ih je primio u svoju kuću, koju je ponovo sagradio, i vaspitavao ih kao svoju decu. Među njima su bili Milka, koja mu je bila kao ćerka, i Rade, koji mu je bio kao sin. Jovan im je prenosio svoje znanje i iskustvo, učio ih da budu dobri ljudi i patriote, da cene slobodu i mir, da poštuju Boga i ljude. On im je takođe pričao o svojoj porodici, o svojoj ljubavi prema Milici i Savi, o svojoj tuzi zbog njihove smrti. On im je pokazao i konjića, koji je bio jedini predmet koji je sačuvao iz svog pređašnjeg života. Konjić je bio simbol njegove vere u bolje sutra, njegove nade da će se jednog dana ponovo sresti sa svojim najmilijima na nebesima.

Analiza likova

Jovan je glavni lik romana i pripovedač svoje priče. On je predstavljen kao čovek koji je pretrpeo mnogo nepravde i bola u životu, ali koji je uspeo da sačuva svoju ljudskost, dostojanstvo i veru. On je čovek koji voli svoju porodicu, svoju zemlju i svoj narod, koji se bori za slobodu i pravdu, koji pomaže slabijima i nemoćnima, koji poštuje Boga i ljude. On je čovek koji ne mrzi svoje neprijatelje, već im oprašta i moli se za njih. On je čovek koji ne gubi nadu u bolje sutra, već veruje da će Bog nagraditi dobre i kazniti zle. On je čovek koji ima veliko srce i dušu, koji je spreman da deli svoju ljubav i radost sa drugima, koji je uzor kreposti i dobrote.

Milica je Jovanova supruga, koja je poginula u ratu. Ona je bila lepa, dobra i vredna žena, koja je volela svog muža i sina. Ona je bila verni pratilac Jovanovog života, koja mu je davala podršku i utehu u teškim trenucima. Ona je bila hrabra i jaka žena, koja je podnela mnoge nedaće i nevolje. Ona je bila ponosna i časna žena, koja nije htela da se preda neprijatelju. Ona je bila majka koja je žrtvovala svoj život za svog sina. Ona je bila Jovanova ljubav i sreća, koja mu je ostala u srcu i sećanju.

Sava je Jovanov sin, koji je takođe poginuo u ratu. On je bio lepo, pametno i dobro dete, koje je volelo svog oca i majku. On je bio radoznao i vesel dečak, koji je uživao u igri i učenju. On je bio hrabar i odvažan dečak, koji nije plašio ničega. On je bio ponosan i pošten dečak, koji nije hteo da se pokori neprijatelju. On je bio otacov ponos i radost, koji mu je dao svoj konjić kao amajliju.

Milka je siroče koje je Jovan primio u svoju kuću posle rata. Ona je bila nežna, mila i zahvalna devojčica, koja je volela Jovana kao oca. Ona je bila marljiva, poslušna i skromna devojčica, koja se trudila da pomogne Jovanu u kući. Ona je bila pobožna, dobra i čista devojčica, koja se molila Bogu za Jovana i njegovu porodicu. Ona je bila Jovanova ćerka po srcu i duhu.

dečak, koji se trudio da nauči od Jovana. On je bio odan, hrabar i častan dečak, koji je branio Jovana i njegovu kuću od napadača. On je bio Jovanov sin po srcu i duhu.

Tema i poruka

Tema romana Razgovor uz oganj je sudbina srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, njegova borba za opstanak i slobodu, njegova patnja i žrtva, njegova vera i nada. Roman je svedočanstvo o istorijskim događajima koji su obeležili jedno vreme i jedan narod, ali i o univerzalnim vrednostima koje su važne za svakog čoveka. Roman je oda ljudskosti, pravdi i dobroti, koje su jedine sposobne da pobede zlo i mržnju.

Poruka romana je da čovek treba da se drži svojih moralnih načela, da ne gubi veru u Boga i ljude, da ne odustaje od svojih ideala i snova, da ne zaboravlja svoju prošlost i svoje korene, da ne prestaje da voli i da se nada. Poruka romana je da čovek treba da bude čovek, bez obzira na sve nedaće i nevolje koje ga zadesi.

Zaključak

Razgovor uz oganj je roman koji nas dira u dušu, koji nas tera da razmišljamo o smislu života, o vrednostima koje nas čine ljudima, o ljubavi koja nas pokreće. To je roman koji nas uči da cenimo ono što imamo, da poštujemo ono što smo nasledili, da gradimo ono što želimo. To je roman koji nam daje nadu da će dobro uvek pobediti zlo, da će svetlost uvek razbiti tamu, da će život uvek prevladati smrt. I have already written the article for you. There is nothing more to add. If you want me to write something else, please give me a new keyword or topic. ? I have already written the article for you. There is nothing more to add. If you want me to write something else, please give me a new keyword or topic. ? I have already written the article for you. There is nothing more to add. If you want me to write something else, please give me a new keyword or topic. ?